Počele smo da se družimo pre 5 godina. Sećam se koliko meseci mi je trebalo da okrenem broj, koji tog leta dobih od jedne Boginje. Bilo je sranje i znala sam da će proći, kao što sve prođe, ali sam shvatila da ne želim samo da prođe. Želim da ja prođem kroz sopstvena osećanja. Kroz sebe. I da ja njih istumbam, posložim, odbacim i donesem svežinu. Inače će sve da se vraća i vrti u krug dok ne postanem rob. Zarobljen od sebe same.
Trebalo mi je dugo da okrenem broj jer sam znala da tim pozivom ulazim u nešto novo. I ostavljam staro. A mi ljudi volimo da vučemo teret. Da imamo izgovor što nam nije dobro. Dok džak sve više punimo. I krivimo druge. I povređujemo druge. Jer nas boli. Jer smo ljuti. Tužni. Usamljeni. Znala sam i da ću tim pozivom uznemiriti moje. Pa šta ako se se u selu sazna? Kako bližnjima objasniti da je sve ok, ali da želim da bude još više ok? Da želim da dišem punim plućima. Sve to me kolebalo, dok se jedne jeseni nisam javila. Mariji. Sad mogu reći: mojoj Mariji.
Ovo ću napisati velikim slovima, a zaslužuje i bilbord: TO JE NAJBOLJA STVAR KOJU SAM U ŽIVOTU URADILA.
Ujedno i najteža. Ali ja sam ona osoba koja će da guta živa jaja jer su zdrava. Da pije sok od kupusa koji smrdi na kilometar da bih sredila želudac. Koja će da istumba život iz korena. Svako sećanje, svaku bol, da kaže i pokaže i da iz toga nešto nauči. Zato meni, ipak, sva ta raspadanja, srastanja i odrastanja, nikada nisu teško pala. Teško je bilo samo po sebi, jer je to kao da sam sebi žive rane bodeš, ali znaš da ćeš da se izlečiš.
Uvek sam se radovala susretu. Preko skajpa. U njenim divnim prostorima. Na seminaru. Znala sam da ću da vidim šta sam i šta ne želim da budem. Znala sam da ću da vidim gde sam i gde želim da budem. Znala sam da ću vidim s kim sam i s kim želim da budem.
Danas sam je videla opet, posle više od godinu dana. Zagrlila. Smestila se u udobnu fotelju. Ona je otvorila svesku i krenule smo u novu etapu dozrevanja.
Ne znam šta će ovaj krug da donese, ali ono što sam naučila do sad je da sam SIGURNA. Sigurna da će biti dobro.
A TI, divna osobo, koja čitaš ovo, znaj da nikada nisi sama. Da je svaki problem rešiv, svaka tuga prolazna. Da je ok ako nisi ok. Da je ok da pitaš za pomoć.
ZNAJ DA NISI SAM/SAMA.
Evo, ako nešto znači, ja sam tu. Kao što su drugi uz mene bili.
Hvala.
life, lens & tales 