Покрштавање Словена је био вишевековни процес преласка Словена у хришћанство и напуштања старе словенске вере, што је трајало од велике сеобе Словена до краја средњег века. Прихватање хришћанства је у почетку углавном текло добровољно, али је касније спровођено законском присилом, па и насиљем.
Различити словенски народи примили су хришћанство у различито време: Словенци у VII веку, Чеси, Хрвати, Бугари и Срби у IX веку, Пољаци и Источни Словени у X веку, а Поморани тек око 1168. године. Прихватање хришћанства међу Јужним Словенима је започело досељавањем на Балканско полуострво, да би се касније наставило организованом мисионарском делатношћу Рима и Византије.
Примање хришћанства имало је и једну посебно далекосежну последицу: поделу словенског света између два цивилизацијска круга – источног и западног, насталу поделом хришћанске цркве на два њена главна дела – православни и римокатолички.
Словенски неопаганизам
У другој половини XX века у свету се почео рађати неопаганизам, који је захватио и веру Старих Словена. Неопаганске организације своја веровања базирају на сопственим тумачењима и допунама оскудних извора о вери Старих Словена, махом научно спорне Велесове књиге. Иако углавном пропагирају повратак природи, панславизам и верску толеранцију, међу њима има и оних који представљају агресивне десничарске групе које заговарају нацистичку филозофију крви и тла .
Једна од варијанти словенског неопаганизма се назива родоверје или родна вера, чији следбеници поштују богове старих словена и духове предака. Према православним изворима, на територији Русије постоји 13 родноверских општина. Родоверне општине постоје у готово свим словенским државама, а нарочито су активне у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој и Хрватској.
Многе мужичке групе у словенским земљама вуку инспирацију из старе словенске вере, као на пример руска група Аркона, пољска група Славленд (Slavland) и многе друге.
Како стара вера у великој мери није сачувана, ни у записима, ни у живој традицији, вође и идеолози родне вере су приступили обнови вере Старих Словена попуњавањем празнина, путем компилирања паганских елемената народних култура са спорнум реконструкцијама Велесове књиге Јурија Мирољубова и његових следбеника.
Постоји неколико праваца у родној вери, који се у мањој или већој мери разликују и који се у мањој или већој мери придржавају научних чињеница или спорних реконструкција (Велесова књига, Звездана књига Коледа…). Такође почев од Александра Асова, руског научника, који је избачен са Петроградског универзитета, настао је словенски ведизам. Словенски ведизам је правац родне вере који поред Велесове књиге и других спорних материјала признаје и Индијске веде, као део Идно-европске традиције словена. Такође у ведизму се јављају и нека индијска божанства попит Кришне и Вишне, само са пословенченим именима, те зе називају Кришњи и Вишњи.