Dok sam sinoć, okružen stotinama uplakanih Brazilaca, sa nevericom pratio nemačko rutinsko demoliranje njihove reprezentacije u polufinalu efektivnom fudbalskom strategijom, među znalcima poznatijom kao blickrig, shvatio sam da litri karpirinje neće biti dovoljni da speru gorak ukus u mojim ustima koji je proizvela ova užasna predstava, iako sam od početka za nijansu više bio na strani Nemaca. Očekivao sam tvrdu bunkericu, nipošto devedesetominutno skidanje nevinosti (bez lubrikanta) uplašenim, izgubljenim, posramljenim izdancima favela. Očekivao sam trans, moža penal završnicu, nadigravanje dve različite ideologije, heroje sa obe strane.
Dobio sam davljenje u brazilskim suzama koje su lile kao najžešće kiše samog srca Amazonske prašume, bedu od utakmice koja će se, sa rukom preko usta, kao seoska sramota, prepričavati narednih pedeset do sto godina, kao i ostvarenje najgore noćne more Mundijala, koga su pratile kontroverze od samog početka.
Ipak, ono što me je još više zabolelo jeste to kada sam se, iz samo meni znanih razloga, danas obreo na srpskim treš portalima, tviterima, fejzbucima i svim tim instagramima i jutjubovima. Opaka, hronična bolest zvana „likovanje nad tuđom nesrećom“ je ponovo obznanila svoje prisustvo i povratak međ’ dugo i mukotrpno lečen srpski narod. Jedni su se utrkivali da zapitaju da li je reč o teniskom meču, pa se trenutno igra taj brejk, ili kako se već zove, drugi su rekli da će snimak utakmice biti dostupan na pornhub.com, treći su hvalili boga što je konačno kaznio te prevarante, glumce, nabeđene fudbalere, simulatore, dovevši ih pred lice pravde: nenadjebivu mašineriju „pancera“ koji su im pokazali, citiram komentar sa interneta, „kako se igra pravi fudbal“.
Niko ne zna bolje od prosečnog srpskog internet komentatora kako se igra pravi fudbal, te su oni sa pozamašnim i nadasve korisnim fudbalskim znanjem požurili da kažu da je Jugoslavija ta koja je sprovela najmračniji geng-beng nad Brazilom, smestivši osam komada u njihovu trošnu gol mrežu, i to tamo nekih dvadesetih godina.
Dakle, moj lični jučerašnji poraz je svoj vrhunac dostigao danas, i to na Sotoninom terenu zvanom „srpska internet crna rupa“. Da bih makar malo probao da suzbijem gorepomenutu podmuklu kugu srpskog besnog likovanja, podsetiću malobrojnu pismenu čeljad na neke od tragičnih golova koje je Srbija primila u poslednjih nekoliko meseci. I ne zaboravite: svi nabrojani su AUTOGOLOVI.
1. Srbija se nije kvalifikovala za svetsko prvenstvo. Koliko se sećam, gubili su od fudbalskih velesila kao što je Makedonija.
2. Srpski fudbal je kidnapovan pre 20 godina i, baš kao i za nigerijske devojčice, niko stvarno ne haje. Na tribinama su krvoločne zveri koje pale i ubijaju, a na terenima loptu pikaju preskupi amateri sumnjivog porekla. U domaćem prvenstvu izveštaj ide: broj golova i broj žrtava.
3. Domaće košarkaško prvenstvo (u samoprozvanoj zemlji košarke) je obilovalo: skidanjem sakoa, kupljenim utakmicama, premlaćivanjem sudija, paljenjem dvorana, TV okršajima, sumnjivim novčanim transferima, davljenjem igrača, tučama na terenu, tučama van terena i tučama u svlačionicma.
4. Srpski predsednik najverovatnije nema srednju školu. Molim redakciju Peščanika da proveri.
5. Ministar najvažnijeg državnog tela je kopipejstovao svoj doktorat, a učio je od rektora najvećeg privatnog univerziteta, zatim od gradonačelnika Beograda, pa i od protivničkog tabora: sjajnog sportiste koji se nesrećno okrenuo politici. Ovaj treći se tim potezom posrao po svojoj velikoj zaostavštini kao jednog od najvećih srpskih sportskih heroja.
6. Sva deca koju ste pokušali da spasite sms-ovima su umrla na putu do stranih bolnica, pošto u domaćim fale rukavice, maske za lice, plafoni, kreveti, liftovi…
7. Srbijom vlada izuzetno opasan čovek. Mnogo opasniji od prethodnog. I onog pre njega. A posebno od onog pre, pre njega.
8. Danas je zvanično objavljen broj žrtava. On iznosi 57. Pedeset sedam osoba je izgubilo život u 21. veku zbog jačih pljuskova u srcu Evrope. Oni koji bi trebalo da odgovaraju za izgubljene živote piju pinakoladu u Kušadasiju o vašem trošku. I trošku bolesne dece. Ovo niste mogli da pročitate jer su mediji teledirigovani, pa ste na naslovnim stranama mogli samo da nađete detaljnu satnicu Novakovog lumperaja pred ženidbu stoleća.
9. Danas ste likovali jer su Brazilcima, samoprozvanoj fudbalskoj naciji, probušili krpenjaču, popišali se po njoj i nabili je na najviši šiljak u školskom dvorištu. Srbija, samoprozvana zemlja košarke, sprema se da se na predstojećem svetskom prvenstvu suoči sa Francuzima (Parker, osvajač NBA-a i ekipa), Špancima (poslednji put su nas mlatnuli kurcem u čelo zbog Teove trojke) i istim ovim Brazilcima koji jebeno nemaju šta da izgube. Srbijo, drži gaće, jer ko drugome jamu kopa…
Dragi moji sunarodnici, ako ste lepo brojali, koliko do sada mi imamo autogolova? Brazilske suze se suše, ostavljajući osoljene ožiljke, a srpske suze nisu još ni potekle.
Od stalnog dopisnika
Vladislava Radaka