Небојша

Овај чланак којег сам скинуо са сајта града Крушевца говори сам за себе, износи прегршт детаља о благодатности зеолита које износи житељ села Игрош, надомак града Бруса, Добривоје Бојовић Жути. Лишава људе и животиње гљивичних обољења. Лечи воду, земљу, биљке, кад се воће, поврће, житарице поспу зеолитом приликом садње и сетве, дају много веће приносе. Као природан минерал, зеолит је добар за очување зимнице приликом складиштења. Ако се зуби перу овим природним минералом, зеолит скида каријес и лечи од упале десни. Код човека лечи гљивична обољења, псоријазу, акне и друге кожне болести. Ако се врхом језика узме мало зеолита, одмах нестаје пролив! Куће и штале које се граде од зеолита упијају влагу, тако да нема појаве буђи, а такође су заштићене од радијације.

Заиста, али заиста… зеолит је дар Богова, а Србија је веома богата њим, и просто би био грех не искористити тај дар за добробит људи, животиња, воде, земље, природе…!

Прочитајте следеће…

Извор: Крушевац-град

Рудник чаробног камена живота

– Кад би наши институти производили лекове на бази зеолита и пуштали у продају, лечио би се овај наш болесни народ – каже Добривоје Бојовић Жути. Зашто мало знамо о зеолиту?. Људи причају да се воће и поврће, кад се поспе зеолитом, у 95 одсто сачува од гљивичних обољења и трулења. Купи гљивична оболења и на кожи људи и животиња. У штали као у апотеци. И код нас је на бази зеолита почео да се издаје лек за третирање разних болести, попут карцинома коже, тумора јајника и грлића материце.

Почела експлоатација зеолита у Игрош-Калифорнији

У питомини села Игрош, а зову га Игрош-Калифорнија, које се простире на око 8,5 квадратних километара на источним обронцима Копаоника забелео се рудник. Почела је експлоатација зеолита, који лечи и земљу, и воду, и биљке, и људе и животиње, а штити и од радијације. Камен нешто тврђи од креде, лако се дроби у комаде и ситни за различите намене, до прашине. Готово цело село лежи на зеолиту, па је отуда овде вегетација бујнија , а приноси житарица, воћа и поврћа бољи него у другим местима у окружењу. Више неупућених људи у селу су несвесно овим каменом зидали куће и штале, али се у њима, кажу, лепше осећају. Кад су чули о зеолиту, сазнали су да је то због тога. Зеолит упија влагу, па у овим објектима нигде нема буђи, а људи су, као и биљке и животиње заштићени од радијације.

“ Мени је много жао што наш народ и наша држава Србија веома мало знају о зеолиту, а свако домаћинство, било у граду или на селу треба да има зеолит. Не зову га без разлога Грци каменом живота, а Јапанци – чаробни камен. Руси су најдаље отишли у испитивању зеолита, па су издали књигу са 1.500 препарата и лекова на бази зеолита. Ја вам о зеолиту могу да причам пуна два дана“

– каже мештанин и један од сувласника Рудника у атару села Видојевићи, Добривоје Бојовић Жути.

Већ је четрнаеста година од како се Геоинститут из Београда, „Мраморак“ и „Зео-коп“ из Бруса баве истраживањем зеолита у селу Игрошу. Према проценама стручњака, овде га има толико да би могао да се експлоатише читавих 150 година, а можда и више.

(Зеолит у Гранулама) „Узео сам тако, једном, прегршт зеолита и сипао у корен крушке виљемовке. Обична садница болује некад и по три године док ластари израсту, а са зеолитом ластари су и по три метра као одједном израсли. То је невероватно.“

– Пољопривреда без зеолита не може да се замисли, нарочито повртарство, садња кукуруза, пшенице и свих других житарица, поврћа и биљака свих врста. Ако приликом садње ставите зеолит у корен биљке, било које, видећете како то расте. Читао сам књигу о зеолиту, па се једне године ја и супруга Јула одлучисмо да засадимо паприку. Рекли смо да пробамо, па ако се осуши, нећемо никоме да причамо. Умочили смо корење паприке у воду па у самлевени зеолит и засадили. Кад сам сазрелу паприку однео у град на пијацу сви су се чудили и крститли колика је била. Узео сам тако, једном, прегршт зеолита и сипао у корен крушке виљемовке. Обична садница болује некад и по три године док ластари израсту, а са зеолитом ластари су и по три метра као ођедном израсли. То је невероватно. Син ми је држао краве. Прочитао сам да зеолит купи непријатне мирисе у штали, у живинарницима, приликом пушења дувана, у тоалетима, фрижидерима и тако даље. Пробао сам. Ушао сам у шталу, а пошто је зеолит еколошки чиста руда, по кравама и по штали бацио сам једно пет- шест шака самлевеног зеолита. После пет-десет минута, улазио сам у шталу као у апотеку – прича Добривоје Бојовић Жути. Каже да зеолит ништа мање није препоручљив у ципелама, патикама и другој обући, јер отклања све неугодне мирисе, а међу прстима лечи гљивична оболења.

– Прочитао сам литературу медицинских стручњака и лично испробао и уверио се да зеолит купи гљивична оболења на кожи људи, животиња и биљака. Ако узмете прах зеолита, кад се највише осећа сврабеж ногу и неугодни мирис, не требате да перете ноге већ два-три пута метнете у чарапу и ви сте излечени. Правили су људи овде пут, свима сам давао зеолит да сипају у одећу и они су одушевљени – прича Добривоје Бојовић Жути. Он каже да већ три године пере зубе зеолитом, уверио се да скида каријес и лечи запаљење десни и кварне зубе.

(Зеолит-kристал) „Готово цело село лежи на зеолиту, па је отуда овде вегетација бујнија , а приноси житарица, воћа и поврћа бољи него у другим местима у окружењу. Више неупућених људи у селу су несвесно овим каменом зидали куће и штале, али се у њима, кажу, лепше осећају. Кад су чули о зеолиту, сазнали су да је то због тога. Зеолит упија влагу, па у овим објектима нигде нема буђи, а људи су, као и биљке и животиње заштићени од радијације.“

Делио је он, каже, људима зеолит за лечење гљивичног оболења псоријазе, акни на лицу и других кожних оболења. Посебну примену, према кубанском рецепту, зеолит има ако се помеша са леком који је пацијенту прописао лекар.

Зеолит у Игрошу нашао је велику примену у спремању зимнице, посебно на очувању кромпира, јабука, крушака и другог воћа приликом складиштења. Људи причају да се воће и поврће, кад се поспе зеолитом, у 95 одсто сачува од гљивичних обољења и трулења. Игрошани кажу да зеолит штити и од племењаче, па би далеко боље и паметније било да се воће и поврће, уместо пестицидима, прска зеолитом. Пластеници су највећи потрошачи зеолита, а његово главно својство је што држи влагу у корену биљке. Посебно се препоручује на песковитим, киселим и хемикалијама затрованим земљиштима.

– Ја сам се прекрстио кад сам у часопису ,,Биље и здравље” прочитао шта су примаријус др специјалиста медицине Јелисавета Кунусић и докторка Ивана Џамић казале о зеолиту и о томе шта се све њиме лечи. Показивао сам чланак и лекарима, а лечим се и ја од Хочкинове болести, синдрома америчких војника и бомбардовања. И код нас је на бази зеолита почео да се издаје лек који се зове „Мегамин“ за лечења разних болести: карцинома коже, тумора јајника и грлића материце, груди, простате, јетре, слезине, танког и дебелог црева, плућа, костију, бешике, језика, штитасте жлезде и тако даље. Стабилизује и поправља циркулацију крви, притисак венски, отоке, хемаролиде, проширене капиларе. Кад би наши институти производили лекове на бази зеолита и пустали у продају, лечио би се овај наш болесни народ. Сузе ми потеку кад у болници видим младе људе, а кад би научна институција доказала ово што људи пишу, онда не би скупоцене лекове набављали из иностранства – прича Бојовић.

зеолит (клиноптилолит) „Ја сам прах зеолита помешао са концентратом и дао ћуркама које су имале пролив и одушевио сам се како је то брзо нестало. Примера је много. Сејао сам кукуруз са зеолитом и уверио се да је никло свако зрно – каже Добривоје“ …. „Ја сам се прекрстио кад сам у часопису ,,Биље и здравље” прочитао шта су примаријус др специјалиста медицине Јелисавета Кунусић и докторка Ивана Џамић казале о зеолиту и о томе шта се све њиме лечи. Показивао сам чланак и лекарима, а лечим се и ја од Хочкинове болести, синдрома америчких војника и бомбардовања…“

Причао би он о зеолиту још два дана. Руси су Чернобиљ прекрили зеолитом, а Енглези Темзино корито, а ми и даље кубуримо са загађеним рекама и околином.

– Ако се језиком узме прах зеолита, али само мало, онда код људи и животиња одмах престаје пролив. То смо дефинитивно испрбали, али људи, кад га употребљавају, морају грумен зеолита најпре да испечу добро у рерни да би се одстранио неки евентуално упијени бацил, па се потом саструже ножем и тај прах на језику сто посто зауставља пролив – каже Добривоје.

Он упозорава на опрезност, јер не сме у организам да се убацује много зеолита, већ само мало, на врху језика како не би дошло до дехидрације – зеолит би покупио сву течност па би и живот човеку у том случају био угрожен.

– Ја сам прах зеолита помешао са концентратом и дао ћуркама које су имале пролив и одушевио сам се како је то брзо нестало. Примера је много. Сејао сам кукуруз са зеолитом и уверио се да је никло свако зрно – каже Добривоје.

О експлоатацији руде зеолита, вађења, млевења и паковања у Руднику „Видојевићи“ брине Јеротије Стевановић, власник предузећа „Зео-коп“ Д.О.О из Бруса, а 50 посто је и власник Рудника зеолита. У власништву Геоиснититута је 30 посто, а 20 посто је „Мраморак“ из Бруса.

Добривоје Бојовић Жути: „Готово цело село лежи на зеолиту, па је отуда овде вегетација бујнија , а приноси житарица, воћа и поврћа бољи него у другим местима у окружењу. Више неупућених људи у селу су несвесно овим каменом зидали куће и штале, али се у њима, кажу, лепше осећају. Кад су чули о зеолиту, сазнали су да је то због тога. Зеолит упија влагу, па у овим објектима нигде нема буђи, а људи су, као и биљке и животиње заштићени од радијације.“

Посао је кренуо, а на лагеру имају паковања од 25 кила до џака у врећи, завинско од наручиоца. Гренулације се крећу од 0, до 1 милиметар, 1-2, 2-4 и 4-7 милиметара, као и од 0 до 32 милиметра, у облику песка које иде за побољшање земљишта које је затровано хемикалијама.

– Од власника имања у Игрошу до сада смо откупили десет хектара земљишта. Људима смо платили колико су тражили. Зеолит вадимо и лагерујемо га. Људи га траже, а за поправку затрованог земљишта тренутно имамо хиљаду и по тона. Самлевени и спаковани зеолит, који смо досад продавали ишао је од 20 до 30 динара по килограму, плус ПДВ. Цена само извађеном, а не смалевеном зеолиту креће се од 11 до 12 динара. За сада, за зеолит се највише интересују пољопривредници – каже Јеротије Стевановић.

Можда је зеолит учинио да је Игрош једино село у Бруској општини где је наталитет позитиван. Овде, у 175 домаћинстава живи око 800 становника, од којих је највише младих људи.

Радојица Барјактаревић

********

Текстови о истој теми:
Зеолит: Чудотворни минерал, спас за људе, спас за пољопривреду, спас од зрачења, спас за Србију!
Бранко Станчевић и његов чудотворни препарат на бази зеолита „АТН“
Др. Весна Михајловић: Шта је зеолит?