Наставне јединице:

24. Ренесанса: друштвено-историјски контекст, опште карактеристике; вишегласје; мотет, миса, мадригал
25. Слушање музике
26. Инструменти и инструментална музика ренесансе
27. Извођење једноставнијих музичких примера у вези са обрађеном темом
28. Најзначајнији представници ренесансне вокалне музике: Ђ. П. да Палестрина, О. ди Ласо
29. Репрезентативне композиције ренесансе
30. Реконструкција музичких догађаја у стилу ренесансе

---

ИСХОДИ

У оквиру области/теме ученик ће бити у стању да:

• повеже различите видове музичког изражавања са друштвено-историјским амбијентом у коме су настали;
• наведе изражајна средства музичке уметности карактеристична за период ренесансе;
• уочи основне карактеристике музичког стваралаштва у ренесанси:
• уочи разлике између духовних и световних вокалних композиција ренесансе;
• разликује вокално-инструменталне и инструменталне облике ренесансе;
• коментарише слушано дело у односу на извођачки састав и инструменте;
• идентификује репрезентативне музичке примере најзначајнијих представника ренесансе.
  

  ---

24. Ренесанса: друштвено-историјски контекст, опште карактеристике; вишегласје; мотет, миса, мадригал; Човек и музика; Обрада

     Ренесанса је период 15. и 16. века. Не појављује се у свим земљама истовремено. Припремана је још у 14. веку, да би врхунац достигла тек у 16. веку.

     Израз ренесанса је настао од француске речи renaissance, што значи препород. Препород се односио на поновно интересовање за уметност, а самим тим и препород целокупног живота. Сматра се да ренесансом почињу нове странице човекове историје.

     Најзначајнија особа ренесансе је, вероватно Леонардо да Винчи.

     Поред да Винчијевих бројних проналазака, из овог раздобља нам стижу и компас, барут и штампарија.

           Најзначајнији центри ренесансе у Европи су били у Италији и Фландрији (Холандија, Белгија и део Француске).

 

     Изузетан развој професионализма заступљен је подједнако на подручју световне и духовне музике. Музички живот остварује се у црквама, али и у племићким дворовима и богатијим грађанским домовима. Кућно музицирање условило је процват световне музике.

     Основне карактеристике световне музике су вишегласје (2-3 гласа), љубавна тематика, песме посвећене забави и разоноди са ритмовима за плес и мелодијом која је једноставна и блиска народној музици. Компонује се на систему старих црквених лествица (модуса). Вишегласје је условило појаву метра – различите врсте такта (без тактица би било веома тешко усклађивати заједничко певање), с тим да појам музичког метра треба разликовати од појма ритам – различитих трајања нота. Врсте вишегласја које се појављују су:

• ХОМОФОНИЈА – вишегласна музика у којој се један глас има водећу мелодију, а остали гласови су пратећи.
• ПОЛИФОНИЈА – вишегласна музика у којој су сви гласови равноправни (прави пример је канон).

     Популарност световне музике, утиче и на духовну музику. У 16. веку долази до расцепа у западном хришћанству, захтева се реформа цркве, а као последица тога настаје протестантски корал, као основа протестанског богослужења. Била је то једногласна мелодија, блиска народној музици, на народном језику. Католичка црква, схватајући да губи вернике, и сама трпи промене, а у музичком смислу то је био даљи развој полифоније у хорским делима без инструменталне пратње и развијање мисе  и новог облика мотета.

Музички облици ренесансе:

• МИСА је најважнији облик богослужења католичке цркве, али и музички облик који је био заступљен у свим епохама. Састоји се из више делова, који су идентични као у црквеним службама и вокалног је извођења. Припада полифоној техници компоновања.
• МОТЕТ је вишегласни музички облик духовног карактера. Такође, је вокално музичко дело.
• МАДРИГАЛ је музички облик световног карактера. Пореклом је из Италије. У почетку је био вокални, а касније добија и инструменталну пратњу.
• ШАНСОНА је музички облик световног карактера пореклом из Француске. Представља вокалне и вокално-инструменталне композиције љубавног садржаја. Шансона се задржала до данас.
  

  ---

26. Инструменти и инструментална музика ренесансе; Човек и музика; Обрада

     Што се инструмената тиче, поред оргуља и лауте, користе се и разноврсни дувачки инструменти, ударачки инструменти и претече данашњих инструмената виолине и виолончела – ВИОЛА ДА БРАЧА (која се држала у рукама попут виолине) и ВИОЛА ДА ГАМБА (која је држана поред ноге).

     У данашње време постоје бројни састави који се баве ренесансном музиком. Код нас више од 30 година постоји „Ансамбл Ренесанс”.

---

28. Најзначајнији представници ренесансне вокалне музике: Ђ. П. да Палестрина, О. ди Ласо; Човек и музика; Обрада и утврђивање

     За разлику од средњег века, када су музичари били анонимни, ренесанса је имала талентоване појединце чија дела имају трајни значај у историји музике. Два најзначајнија композитора су италијански композитор Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина и фламански композитор Орландо ди Ласо.

(1525-1594)

     ЂОВАНИ ПЈЕРЛУЂИ ДА ПАЛЕСТРИНА је италијански музичар. Радио је као капелник у цркви Св. Петра у Риму (капелник је хоровођа у служби цркве задужен и за компоновање). Написао је 104 мисе, 375 мотета, 140 мадригала. Нарочито је значајна Миса Папе Марчела.

(1532-1594)

    ОРЛАНДО ДИ ЛАСО је фламански музичар. Радио је као капелник баварског војводе. Био је јако цењен у целој ренесансној Европи. Написао је више од 2000 композиција на латинском, италијанском, француском и немачком језику. Написао је око 530 мотета, око 200 мадригала, око 200 шансона, 60 миса.

     Више о животу и стваралаштву Орланда ди Ласа прочитајте ОВДЕ.